ЋИРИЛИЦА | LATINICA

За нове изворе финансирања науке у Србији

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, учествујући на јавној расправи о Нацрту Стратегије научног и технолошког развоја до 2020. године „Истраживање за иновације“, којој је присуствовало више од две стотине младих истраживача, доктораната,научних сарадника , студената на докторским студијама и стипендиста Министарства, оценио је да Стратегија треба да обезбеди јасну визију како наука треба да изгледа до 2020. године, јер научно-истраживачка заједница представља највећи потенцијал земље.

Према његовим речима, премало је да за четири године само постоји један конкурс за научно-истраживачке пројекте и најавио да ће то бити промењено следећом Стратегијом за период од 2016. до 2020. године.

„Mи имамо jедан велики конкурс за научно-истраживачке проjекте на сваке четири године и то jе премало. Не може неко да чека четири године ако има добру идеjу, да jе остави и да чека да се распише таj следећи конкурс. Mора да има друге конкурсе и друге изворе финансирања и да може много брже и флексибилниjе да реагуjе и да тражи средства за финансирање“, рекао jе министар Вербић на скупу одржаном у Ректорату Универзитета у Београду .

Министар је истакао да научно-истраживачка заjедница има наjвећи потенциjал у аналитичком погледу, наглашавајући да истраживачка заjедница jесте нешто по чему jе Србиjа препозната у целом свету.

„Mи недовољно користимо таj потенциjал. Aко треба да се Стратегиjом мења Закон о раду, мењаћемо, Закон о високом образовању и то ћемо мењати, уведу студентске визе, отвараjу нови фондови за истраживање, то jе све дато као идеjа у Нацрту стратегиjе, а уколико се сагласимо да jе то оно што jе потребно, онда ће акциони план дати конкретне мере да се то спроведе“, додао jе Вербић.

Вербић jе на jавноj расправи о Нацрту стратегиjе „Истраживање за иновациjе“ навео да то министарство жели мобилност наjмлађих истраживача, као и отварање могућности за то.

„Kонкретне мере тек следе, оне иду кроз акциони план. Стратегиjа, пре свега, треба да обезбеди jасну визиjу шта ми хоћемо да урадимо од наше науке у наредних пет година, дакле како наука треба да изгледа до 2020. године, шта треба да ради наша истраживачка заjедница и шта треба да буду резултати, пре свега у односу на друштво у коме живимо“, навео jе Вербић.

Упитан да прокоментарише незадовољство које су млади научници исказали на протесту у Београду у понедељак, 23. новембра због тога што им Министарство није одобрило довољно пројеката, министар је истакао да до сада такви пројекти нису ни постојали и да се за то „тек сада отвара могућност Нацртом стратегије“.

Он је поновио и да не постоjи велика синергиjа између науке и привреде, и да се то може променити.

„Ми ћемо са нивоа државе рећи шта је нама важно и то ће научни истраживачи спроводити кроз пројекте, а треба да омогућимо много више могућности за старт-ап компаније. Без тих компанија нема правих иновација код нас и то је оно на чему много морамо да урадимо“, рекао је Вербић

На конструктивном трочасовном састанку учесници су изнели многе идеје и предлоге које могу да допринесу да се положај науке и научника у Србији попорави. На скупу су учествовали и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Вера Дондур, помоћници министра проф. др Бранко Бугарски и проф. др Виктор Недовић, као и ректор БУ проф. др Владимир Бумбаширевић.

Loading