Ставови ученика о настави у средњој школи и наставку школовања

На конференцији „Праћење образовних политика засновано на подацима од идеје до спровођења концепта“ говорило се о значају и употреби података у образовању. Помоћник министра проф. др Зорана Лужанин, у уводом обраћану нагласила је да одлуке морају бити донете на основу релевантних података. Др Милован Шуваков, посебни саветник министра нагласио је да одлуке не треба да се доносе на основу личног осећаја и дневно политичког утицаја, већ на основу података. Он је навео да су у Министарству подаци врло често били неупотребљиви или да нису ни постојали. Шуваков је нагласио да је важна спрега између Министарства и истраживача да би одлуке биле правилно доношене.

Вим Ванстенкисте из Извршне агенције за програме из области образовања, медија и културе Европске комисије, говорио је о улози Еurydice мреже у праћењу образовних политика, а Марија Филиповић-Ожеговић и Ведрана Гашић из Фондације Темпус представиле су учешће Србије у Еurydice мрежи.

Зорана Лужанин, у другом делу конференције представила је истраживање“ Ставови ученика о настави у средњој школи и наставку школовања на високом образовању“, које је урадио Тим стручњака за реформу високог образовања – Hereу организацији Канцеларије Темпус – Еразмус+.

Истраживање је спроведено у мају 2014. године и учествовало је 7.500 ученика из 82 школе – од чега је око 30 одсто из гимназија, а око 70 одсто из средњих стручних школа из свих делова земље. Циљ истраживања је био усмерен на истраживање ставова ученика,пре свега о ономе шта су научили у средњој школи и о томе колико им је тај вид образовања био користан,али и на њихову спремност за упис у високошколске установе. Посебна пажња посвећена је мотивацији и ставовима ученика о припремљености за упис на високо образовање.

Између осталог, истраживање је показало да средњошколци би волели да факултет уписују преко завршног испита и листе жеља, као што су уписивали средњу школу, док велики број средњошколаца уопште није посетио факултет који би желео да упише. Када треба да се информишу о факултету који желе да упишу, највећи број информација добијају путем интернета или путем старијих пријатеља. Такође, сваки други гимназијалац мисли да је делимично стекао знање које ће му бити потребно у будућности, док је сваки трећи сигуран да ће му стечено знање користити. Што се тиче пријемног испита, око 40 одсто гимназијалаца се припрема уз приватне часове, док се 26 одсто ђака из средњих стручних школа припрема на тај начин. О томе да ли верују да ће уписати жељени факултет или програм 80,9 одсто гимназијалаца сматра да хоће, док у то верује 70,75 одсто ученика средњих стручних школа.
На питање да ли верују у себе, ученици су имали доминантан став да верују у себе, како је речено на конференцији, али да сваки други средњошколац осећа трему пред пријемни испит.

Такође, који је предмет најзанимљивији истраживање је показало да, на пример филозофија у неким гимназијама је најзанимљивија, а у другим најдосаднија, што према речима Лужанин, зависи од наставника. Најомиљенији предмети су физичко, ликовно, музичко. Помоћник министра је Лужанин је нагласила да је важно да се у Србији покрене дискусија међу средњошколцима и наставним кадром о свим битним питањима која се њих тичу.

На конференцији „Праћење образовних политика засновано на подацима од идеје до спровођења концепта“ говорило се о значају и употреби података у образовању. Помоћник министра проф. др Зорана Лужанин, у уводом обраћану нагласила је да одлуке морају бити донете на основу релевантних података . Др Милован Шуваков, посебни саветник министра нагласио је да одлуке не треба да се доносе на основу личног осећаја и дневно политичког утицаја, већ на основу података. Он је навео да су у

Министарству подаци врло често били неупотребљиви или да нису ни постојали. Шуваков је нагласио да је важна спрега између Министарства и истраживача да би одлуке биле правилно доношене.

Вим Ванстенкисте из Извршне агенције за програме из области образовања, медија и културе Европске комисије, говорио је о улози Еурyдице мреже у праћењу образовних политика, а Марија Филиповић-Ожеговић и Ведрана Гашић из Фондације Темпус представиле су учешће Србије у Еurydice мрежи.

Зорана Лужанин, у другом делу конференције представила је истраживање“ Ставови ученика о настави у средњој школи и наставку школовања на високом образовању“, које је урадио Тим стручњака за реформу високог образовања (Here) у организацији Канцеларије Темпус – Еразмус+.

Истраживање је спроведено у мају 2014. године и учествовало је 7.500 ученика из 82 школе – од чега је око 30 одсто из гимназија, а око 70 одсто из средњих стручних школа из свих делова земље. Циљ истраживања је био усмерен на истраживање ставова ученика,пре свега о ономе шта су научили у средњој школи и о томе колико им је тај вид образовања био користан,али и на њихову спремност за упис у високошколске установе. Посебна пажња посвећена је мотивацији и ставовима ученика о припремљености за упис на високо образовање.

Између осталог, истраживање је показало да средњошколци би волели да факултет уписују преко завршног испита и листе жеља, као што су уписивали средњу школу, док велики број средњошколаца уопште није посетио факултет који би желео да упише. Када треба да се информишу о факултету који желе да упишу, највећи број информација добијају путем интернета или путем старијих пријатеља. Такође, сваки други гимназијалац мисли да је делимично стекао знање које ће му бити

потребно у будућности, док је сваки трећи сигуран да ће му стечено знање користити. Што се тиче пријемног испита, око 40 одсто гимназијалаца се припрема уз приватне часове, док се 26 одсто ђака из средњих стручних школа припрема на тај начин. О томе да ли верују да ће уписати жељени факултет или програм 80,9 одсто гимназијалаца сматра да хоће, док у то верује 70,75 одсто ученика средњих стручних школа.
На питање да ли верују у себе, ученици су имали доминантан став да верују у себе, како је речено на конференцији, али да сваки други средњошколац осећа трему пред пријемни испит.

Такође, који је предмет најзанимљивији истраживање је показало да, на пример филозофија у неким гимназијама је најзанимљивија, а у другим најдосаднија, што према речима Лужанин, зависи од наставника. Најомиљенији предмети су физичко, ликовно, музичко. Помоћник министра је Лужанин је нагласила да је важно да се у Србији покрене дискусија међу средњошколцима и наставним кадром о свим битним питањима која се њих тичу.