Српски ћилим за Едија Раму
„Политика“је објавила репортажу о посети педесетак ученика и студената Албанији. Преносимо текст.
Педесетак ученика и студената из Србије који су у тродневној посети Албанији, за разлику од фудбалске репрезентације, нису имали непријатних искустава.
Студенти из Србије током тродневне посете неће стећи праву слику Тиране, а добиће је тек када сами прошетају кроз главни град Албаније, рекао је албански премијер Еди Рама обраћајући се јуче ујутро у згради албанске владе групи од око 50 ученика и студената из Србије који су дошли претходног дана поподне у организацији министарстава просвете две земље .Са њима дошао је и „њихов“ министар Срђан Вербић.
За разлику од наше фудбалске репрезентације, млади из разних градова Србије који су смештени у албанским породицама до сада нису имали непријатних искустава.
Премијер Рама је обећао да ће студети бити безбедни и да му је жао што се четрнаестогодишњи дечак усудио да баци камен на аутобус са фудбалерима из Србије. Пожелевши гостима добродошлицу, Рама је рекао да су Србија и Албанија на фудбалском терену противници, али да су ван њега пријатељи. Рама је рекао да је министар Срђан Вербић други пут у Албанији, али га је овај одмах исправио дигавши три прста у знак да је трећи пут овде. Министар Вербић је напоменуо да је ова посета није замишљена као историјска, а да ли ће таква бити „зависи од тога шта ћемо направити од ње”. У име гостију из Србије он је премијеру Рами поклонио српски ћилим.
Малу пометњу на пријему изазвале су својим обраћањима Лидија и Ела. Обе су говориле на албанском, што је на трен збунило премијера Раму. Упитао је зашто говоре само домаћини. Неспоразум је брзо отклоњен, јер је гошћа Лидија објаснила премијеру да студира албански у Београду. Онда је Рама имао питања за њу – како јој се свиђа храна у Албанији, какви су момци, зашто студира баш албански језик. На ово последње Лидија је одговорила да се одлучила за албански због тога што је другачији, храна је одлична, посебно јело које се зове леће, а момци су – тајна.
Никола, ученик Машинске школе из Ниша, пријатно је изненадио премијера Раму поклонивши му це-де са промотивним материјалом о џез фестивалу „Нишвил” – на албанском језику. Рама му је узвратио роковником са својим цртежима.
Немања и Ријо, Лидија и Ела, Милена и Лори, Никола и Џонатан, гости и домаћини, договорили су се да скупа са трибина посматрају утакмицу Србије и Албаније у Елбасану. Порука на мајицама албанских и српских студената исписана је на енглеском језику – Покрени промене. Само играј. Уживај у забави и игри.
У таквом духу млада српска делегација је и кренула са београдског аеродрома „Никола Тесла”. Што се резултата – не само фудбалског меча – тиче, наведимо само нека предвиђања и опаске: „Биће тешко”, „Биће 3 : 0 за нас”, „Биће1 : 1”, „Плаши ме победа”, „Нека победи бољи”, „Ово је само утакмица”, „Утакмица ме не интересује”, „Ово је пријатељски меч”, „Резултат није битан”… За већину је ово била прва посета Албанији. Неки су и први пут летели авионом.
„Како сте? Јесте ли добро”, на течном српском дочекао нас је један од службеника на пасошкој контроли на тиранском аеродрому „Мајка Тереза”. Речи добродошлице охрабрују, развејавају неке предрасуде и дилеме. По изласку са аеродрома примећујемо јаке мере обезбеђења на сваком кораку. Полицијски џипови, мотори и аутомобили су испред, иза и поред аутобуса са гостима. Колона креће према Тирани удаљеној 17 километара. На свакој раскрсници и сваком бочном путу су полицајци, по један, двојица или тројица, у зависности од ширине улице.
„Као да смо неке важне личности. Па овако не би чекали ни Барака Обаму. Мислим да за овим нема потребе. Дошли смо само код својих колега, да се дружимо”, коментарише једна од студенткиња.
Водич Адам, шармантан и врло љубазан, упознаје госте са Албанијом. Неки га пажљиво слушају, а Христина, студенткиња албанског језика и књижевности, гледа кроз прозор. Чињенице које водич износи њој су познате, али како је први пут у „земљи орлова”, жели да сопственим очима све види и једва чека да упозна нове пријатеље и породицу у коју ће бити смештена.
Призори се брзо смењују – зграде, насеља, раскрснице, пролазници који погледом испраћају „чудан” конвој што промиче мимо њих, без непристојних гестова. Понегде се вијори албанска застава. А полиција је свугде присутна.
Знатижеља придошлица не јењава. Неки се већ осећају поносно.
„Вероватно никада више нећемо имати прилику да нас прати овакво обезбеђење. Треба и то доживети”, коментарише Милена.
Стижемо у центар Тиране. Кућа некадашњег диктатора Енвера Хоџе је претворена у резиденцију, где су нас дочекали министарка просвете Љиндита Никоља и студенти-домаћини. Након поздрава, одмах се склапају и прва пријатељства. Током заједничког ручка она се учвршћују, а након проведеног дана и заувек остају.
Министар Вербић каже да ће студенти имати прилику да се лично увере колико су живот и студије у Албанији заиста другачији него код нас: „За њих сусрет са албанским вршњацима представља непроцењиво искуство и то се види по њиховим реакцијама. Позитивне ефекте треба очекивати у годинама које долазе.”
Ова посета организована је у складу са споразумом Србије и Албаније о оснивању Регионалне канцеларије за младе западног Балкана, који су у августу најавили премијери Србије и Албаније Александар Вучић и Еди Рама.
Већ споменута Лидија Младеновић из Врања објашњава да се пријавила чим је чула за овај пројекат Министарства просвете. Била је раније једном у Албанији и заволела је ову земљу: „Ела је сада моја друга сестра. Осећам се као код своје куће. Породица нас је прихватила као да се одувек знамо, а не као да смо се видели први пут. Србији и Албанији желим да пошаљу слику о добром пријатељском мечу и о почетку добре сарадње. Пратићемо меч заједно са трибина, седећемо једни поред других и бодрити и наше и њихове ’орлове’. Поруку коју желимо заједно да пошаљемо јесте да сами можемо да мењамо своју будућност тако што ћемо постати пријатељи”, прича Лидија.
Ела Махмутај је опет желела да стекне пријатеља из Србије. „Нисам никада била у Београду, али сада имам код кога да дођем. Имам пријатељицу”, каже Ела, која је у стану у центру Тиране, где живи са родитељима, угостила Лидију.
Никола Драшковић из Крушевца ученик је Економско-трговинске школе. Дошао је у Албанију да, како каже, размени искуства, али и да пружи подршку националном тиму: „Све више примећујем колико смо ми, Срби и Албанци, слични и да се треба ослободити предрасуда из прошлости”.
Настојања младих да се дружењем гради мир нарушила је и једна каменица, која је као „добродошлица“ полетела на репрезентацију Србије.
Да имамо исте потребе и проблеме, слажу се сви. Сложни су и да постоје појединци „и код нас и код вас” који својим поступцима стварају лошу слику о свима, али углас кажу:„Ми смо овде да поправимо односе, да се дружимо, јер се тако гради мир.”
Необични кабинет албанског премијера
На радном столу премијера Раме нема фасцикли, папира. Само фломастери, четкице, скице, блокови за цртање. Једино воштаних бојица није било. Ту је и књига Милана Кундере. На зидовима цртежи и крокији пренети из скицен-блокова албанског премијера који је студирао сликарство. Кажу и да на састанцима, кад се одуже, Рама испуњава цртежима свој нотес.
Драгица Гавриловић
Објављен текст пронађите на ЛИНКУ.