Шарчевић: Успешне реформе у области науке и технолошког развоја
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је да ће се Нацрт Закона о науци и истраживањима сутра наћи на дневном реду седнице Владе Србије.
Министар је Научно-технолошком парку Београд изјавио да је реч о кровном закону у области науке који у пакету са Законом о Фонду за науку уређује политику за подстицање научно-технолошког развоја, стабилно финансирање и ефикасно коришћење средстава, кроз комбинацију пројектног и институционалног финансирања.
У Научно-технолошком парку Београд данас су представљене успешне реформе које су у области науке и технолошког развоја спроведене у Србији током последње две године, а истовремено је и свечано обележен пријем наше земље у пуноправно чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).
Шарчевић је казао да су млади људи, не само у ЦЕРНУ-у кључ за успех. Он је додао да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја 1. марта 2018. године објавило Позив за талентоване младе истраживаче – студенте докторских академских студија а 27. новембра други позив за талентоване младе истраживаче.
По ова два позива до сада је укључено 1.157 младих истраживача. Овим позивима Влада Србије и Министарство шаљу поруку да за најбоље младе истраживаче има и да ће увек бити места у нашој научној заједници, навео је министар.
Шарчевић је подсетио и да Министарство подржава укључивање истраживача повратника из иностранства на пројекте који се реализују у текућем циклусу истраживања.
Говорећи о реформама које су спроведене у области науке Шарчевић је казао да је, између осталог, покренут процес израде Стратегије паметне специјализације (4S) чији је циљ идентификација области специјализације како би јавна улагања имала већи ефекат, а привреда постала конкурентнија.
На пољу стварања конкретне везе науке и привреде се много ради. Привреда базирана на знању у Србији неће бити фраза, казао је он.
Министар је похвалио и рад и резултате Фонда за иновациону делатност и Научно технолошког парка Београд.
Он је додао да су у протекле две године у Србији настављена улагања у инфраструктуру у области науке и навео пример изградње Научно-технолошког парка у Новом Саду и Нишу, изградњу зграде Биосенс института у Новом Саду и станова за младе истраживаче у Крагујевцу.
На свечаности је говорио и председник Комисије за сарадњу Републике Србије са ЦЕРН-ом Петар Аџић који је подсетио да је Србија око пет година била придружена чланица ЦЕРН-а , а да је 24. марта постала 23. пуноправна чланица ове организације.
Он је рекао да је то историјска одлука и да ће чланство у ЦЕРН-у српским научницима пружити нове могућности за учешће у истраживањима и бити подстицај фундаменталним наукама.
Милица Ђурић-Јовичић, в.д. директор Фонда за науку Републике Србије, најавила да ће 21. јуна бити отворен позив за изврсне пројекте младих истраживача, као и да ће ускоро бити расписани позиви за још два програма.
На свечаности су говорили и директор Фонда за иновациону делатност Републике Србије Иван Ракоњац и в.д. директор Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић-Грковић.