Радовић: Важна међусобнa повезаност и умреженост образовних сектора у региону

Савремени приступи образовању, захтевају од наставника другачији приступ планирању, остваривању, праћењу и вредновању наставних садржаја. Образовање постаје пут који је активно-креативан и интерактиван, и за наставника и за ученика, рекао је државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Ивица Радовић на завршној конференцији пројекта који је трајао три године: „Припрема будућих наставника на Западном Балкану: Образовање за демократију и заштиту људских права“.

Пројекат је подржан од Савета Европе, а дизајниран и имплементиран од Европског Вергеланд центра у блиској сарадњи са партнерима из региона: одговарајућим државним образовним институцијама (из Србије Завод за унапређивање васпитања и образовања), као и кључним актерима у иницијалном академском образовању наставника: Учитељским факултетом у Београду, Педагошким факултетом у Нишу, као и одговарајућим учитељским и педагошким факултетима из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Албаније, Црне Горе и Косова (Косово у пројекту означено * звездицом у складу са резолуцијом 1244 СБ УН). Пројекат је финансирало Министарство спољних послова Краљевине Норвешке.

Он је истакао да је овај пројекат веома важан, јер истовремено иде у два правца. Један је, како каже, усмерен ка истраживању, побољшавању и унапређивању квалитета иницијалног образовања будућих наставника са посебним нагласком на значају практичне наставе, као и међусобном повезивању школа у региону.

Други правац је једнако битан јер се кроз њега рефлектују: афирмација и имплементација вредности и принципа какви су демократија, партиципативност и инклузивност – компетенције које Савет Европе и остале европске организације годинама уназад високо вреднују“, рекао је он.

Додао је да је задатак образовно-васпитних установа да, осим квалитетног образовања, негују и афирмишу културне и друштвене вредности.

У школама постоји доста простора да се кроз различите предмете ученицима представе садржаји и вредности који су важни за усвајање демократских вештина. Уједно је потребно стимулисати и ученике и наставнике да прате промене, промишљају и буду креативни. То су неке од способности које су младима потребне како би у будућности могли да одговоре на све изазове и захтеве савременог живота и тржишта рада“, рекао је проф. др Радовић.

Истакао је да је основни смисао делатности образовне заједнице од предшколског нивоа до високог универзитетског образовања повећање и размена знања, идеја и информација међу људима света.

Напредак неке земље, у сваком погледу, зависи од образовног система, јер узлазном путањом данас иду она друштва која се заснивају на знању, иновацијама, култури, креативности, слободи мишљења“, истакао је проф. др Радовић.

Он је учесницима конференције честитао на постигнутим резултатима, уз захвалност Влади Норвешке за финансирање Пројекта и додао да ће у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије увек имати партнера који је спреман за даљу сарадњу и максималну подршку.

Уверен сам да ће препоруке које буду усвојене на крају конференције представљати изузетно корисне смернице за развој образовних политика у региону Западног Балкана“, рекао је Радовић.

Конференцији је присуствовала и проф. др Елма Елфић Зукорлић, помоћница министра за унапређивање људских и мањинских права у образовању.