Јелена Владић, Даница Павловић и Ана Томас Петровић добитнице стипендија „Жене у науци“

Добитнице овогодишњих националних стипендија у оквиру међународног програма Л’Орéал-УНЕКО „За жене у науци“ су научнице Јелена Владић, Даница Павловић и Ана Томас Петровић.

Оне су награђене за изузетан научно-истраживачки рад у областима
фармацеутског инжињерства, биофизике и медицине. Националне стипендије „За жене у науци“ представљају вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицај да наставе да се баве науком у Србији.  Добитницама ће бити исплаћене стипендије у износу од по 5.000 евра за даљу реализацији научних истраживања која ће бити спроведена у Србији.

Циљ међународног програма „За жене у науци“ је да у земљама широм света подржи изванредне жене истраживаче које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва.

У Србији се у оквиру ове иницијативе већ десет година, у партнерству Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Орéал Балкан, награђују најбоље младе научнице.

Завршетком десетог јубиларног циклуса програма, уједно је отворен и нови конкурс за пријаву за Националне стипендије „За жене у науци“ за 2021. годину. Конкурс је намењен младим научницама у Србији, до 35 година старости, које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Више информација о програму и процедури конкурисања за стипендије налази се на страници www.zeneunaci.co.rs

Биографије овогодишњих добитница:

 Јелена Владић је доктор технолошког инжењерства и научни сарадник на Катедри за Биотехнологију и фармацеутско инжењерство, Технолошкогфакултета, Универзитета у Новом Саду. Завршила је Медицински факултет, Универзитета у Новом Саду где је и
докторирала. Област њеног научног истраживања је фармацеутско инжењерство. У фокусу истраживања Јелене Владић су зелене иновативне технологије експлоатације и сушења као поступци за добијање коначних фармацеутских производа, те карактеризације генерација производа са здравственим бенефитом. Осим тога, бави се валоризацијом пољопривредних, прехрамбених, морских и комуналних отпада. Тренутно активно учествује у реализацији осам међународних и домаћих пројеката, а на два пројекта је и руководилац. Добитница је неколико признања, међу којима се посебно издвајаја
награда за најбољег младог научника Србије – „Danubius Young Scientist Award 2018.“

Научни допринос Јелене Владић се састоји од једне књиге, седам поглавља са преко 180 публикација, 54 научне регулативе, више од 120 саопштења са научних конференција и 730 цитата.

Даница Павловић је доктор биологије и научни сарадник на Институту за физику, Универзитета у Београду. Запослена је у Лабораторији за биофотонику Центра за фотонику, Института за физику у Београду. Њена научноистраживачка област је биофизика са подобластима биофотоника, биомедицина, биоматеријали и биомедикаменти са фокусом на биофотонику. Њена истраживања допринела су како на пољу биофотонике, где су откривене нове оптичке структуре, механизми производње структурних
особености и потенцијални начини манипулације светлошћу, тако и на пољу ентемологије и екологије инсеката. Осим научног значаја, ова истраживања имају високу применљивост у областима биомиметике и биоматеријала. У току своје научне каријере вишеструко је награђивана и стипендирана због изузетних резултата и посвећености научном раду.

Библиографију др Данице Павловић чини 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих конференција.

Ана Томас Петровић је доктор медицине и асистент на Катедри за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију на Медицинском факултету Универзитета уНовом Саду. Завршила је Медицински факултет у Новом Саду 2013. године.

Исте године је уписала докторске студије и убрзо добила награду за најбољег студента докторских студија на Медицинском факултету у Новом Саду, за изузетне резултате у научноистраживачком раду.  Њен научни фокус је усмерен на истраживања из области рационалне употребе лекова, пре свега антибиотика, са аспекта прописивача, осталих популација и метода оптимизације дозирања ових група лекова са циљем
максимизације терапијског ефекта узимања лекова уз смањење могућности настанка резистенције. Континуирано се усавршава како у земљи тако и у иностранству и интензивно ради и на развоју интересовања за науку код студената.

Аутор је и коаутор 20 радова у часописима на СЦИ листи, пет радова у часописима других категорија, једног поглавља у тематском зборнику, а своја истраживања је представила на више од десет међународних конференција.