ЋИРИЛИЦА | LATINICA

Фабрици: Србија већ део ЕУ када је у питању образовање

Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици отворио је дводневну конференцију „Сарадња Србије и ЕУ – Стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус плус програм“ и поручио да је Србија од 2019. године, тиме што је постала пуноправна чланица у том програму, у области образовања већ део Европске уније.

Фабрици се у уводни део конференције укључио преко „зум“ платформе. Он је том приликом рекао да је много младих људи из Србије прошло кроз „Еразмус плус“ и истакао да тај програм представља део пута Србије ка ЕУ.

Он је рекао да је Србија део различитих образовних програма и да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника било део програма мобилности кроз Еразмус плус од 2019. године.

У том смислу, Србија је већ део ЕУ, казао је Фабрици и навео да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, а да је за то издвојено више од 70 милиона евра.

Такође, кроз програм је од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.

Фабрици је оценио да је настављање финансирања програма Еразмус плус снажна политичка порука ЕУ и додао да ће бити покренут и нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија коронавируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.

Фабрици је охрабрио Србију да настави да учествује у пуном капацитету, као пуноправна чланица у програму Еразмус плус и у будућем периоду.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Александар Јовић истакао је да је програм Еразмус плус веома допринео развоју образовања у Србији и то пре свега његовој интернационализацији.

Како је казао, од почетка програма 2014. године, иако је Србија имала ограничен приступ фондовима, успела је да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.

Истакао је да та средства нису кредити, већ су донације које ЕУ даје за развој образовања и додао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије око 140 милиона евра помоћи за развој образовања и то на свим нивоима – од предшколског до високог образовања.

Навео је да је Србија 2019. успела да постане програмска земља и истакао да само шест земаља које нису чланице ЕУ имају тај статус који омогућава и потпун приступ фондовима.

Тешко је издвојити пројекат који би био одраз целог овог програма, али битно је истаћи да смо захваљујући свим пројектима успели да померимо систем, казао је Јовић.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић казала је да је програм Европске комисије донео погодности том универзитету и навела да су структурни пројекти, јачање капацитета, не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме ЕК.

Како је навела, на тај начин чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем студентске мобилности и мобилности наставника кроз програм Еразмус +, створена је могућност да се уживо стекну искуства на другим универзитетима у Европи.

То све оснажује нашу академску заједницу и наше младе људе, будуће стручњаке. Мислим да су то велика достигнућа и да смо спремни да у наставку програма учествујемо са друге позиције. Од када је Србија постала програмска земља, Универзитет у Београду наступа другачије, казала је Поповић.

Она је оценила да је то битно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости.

На конференцији је говорила и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић која је оценила да је програм Еразмус плус један од најбољих програма ЕУ.

Loading