Дуално образовање у Србији

Основни циљ савремених образовних система је развој компетентних ученика и будућих грађана, стручњака и предузетника, а визија друштва заснованог на знању је визија друштва компетентних људи чије су идеје, иновације и знање основни покретач развоја. Напредно друштво се темељи на предузимљивим људима и предузетничкој активности. Све већа аутоматизација производње, непредвидивост будућих занимања и кретања у свету рада, као и променљивост потреба за услугама и производима указују на то да ће област људске креативности и иновативности бити један од главних стубова компетитивних привреда.

Овакав контекст живота и рада захтева другачији приступ образовању и постепено напуштање принципа преношења предметно фрагментисаних знања. Развијање компетенција, односно оспособљавање ученика да знања стечена у школи користе у сложеним условима живота и рада, постало је основно полазиште савремене наставе и учења. Концепт целожовотног учења заједнички је именитељ образовних политика свих развијених земаља света и Европске уније, док је предузетништво један од основних ослонаца за остварење тог концепта.

Појам „предузетништво“ подразумева креативност, иновативност, преузимање иницијативе и ризика, као и способност планирања пројеката и управљања пројектима ради остварења циљева.

У нашем образовном систему неопходно је дефинисати појам предузетничког учења у коме ученици стичу широк спектар компетенција које могу да имају и ширу индивидуалну, друштвену и економску корист, јер стечене компетенције могу да се примене у сваком аспекту живота и током читавог живота. Предузетничко учење у формалном образовању развија знања, вештине и ставове предузетништва као начина мишљења и деловања. У овом случају говоримо о развоју предузетничке кључне компетенције из перспективе свих предмета. Предузетничка компетенција, односно компетенција за иницијативност и предузетништво, препозната је као једна од кључних компетенција како на нивоу земаља Европске уније, тако и у региону и Србији. Она мора бити део целоживотног учења и у формалном образовању се развија током целог школовања и утиче на све каријерне опције. У процесу основношколског и средњешколског образовања неопходно је спровести систем међупредметног концепта који укључује повезивање садржаја из различитих области.

Елементи дуалног образовања одавно постоје у нашем образовном систему. Претпоставља се да се неодрживост таквог дуалног система  огледала у непотпуности, односно засебном и независном похађању теорије и праксе. Зато сматрамо да је неопходан обједињујући образовни елемент у оквиру кога би перманентна наставна активност прожимала садржаје из разнородних наставних области. Како су истраживања показала, засебно конципиране теорија и пракса на недовољан начин профилишу ученике за свеобухватније укључивање у савремене токове базиране на иновативним и динамичким системима друштвених процеса. Таквим приступом онемогућава се адекватно укључивање ученика, будућих стручњака, у веома захтевне процесе које диктирају савремене технологије и тржиште рада.

У Србији је тренутно могуће спровести два модела дуалног приступа образовању.  Један је Међупредметно дуално образовање које би се спроводило јошод основне школе и обухватало би сву децу у систему образовања, а други Дуално образовање усмерено ка пракси која се одвија у привредним субјектима.

У дуалном систему неопходно је обезбедити аспект подстицањакреативног и идејног приступакоји би дао смисао и начинио синтезу између стечене теорије и праксе, односно који би ученике усмерио у правцу креативног обједињавања стечених знања, али, такође, и усмеравања својих знања и искустава у слободно одабране области интересовања.

У том погледу, предлажемо концепцију образовне активности која би се у општем погледу могла назвати Школски пројекат.

Поменути модел учења би у наставу ушао од петог разреда основне школе под називом Школски пројекат- моја идеја а имао би функцију профилисања будућег (средњошколског) образовања ученика, те чинио везу између два образовна нивоа.

У методичком погледу, Школски пројекат би требало да увеже различите приступе у оквиру бављења посебним, изабраним темама, од начина избора теме, прикупљања података, њиховог коришћења у циљу конципирања, сагледавања и представљања синтезног рада. С једне стране, овакав приступ би пружио ученицима извесну каријерну оријентацију, односно, омогућио би им да се упознају са својим потребама, док би с друге стране наставницима и родитељима омогућио да се упознају са склоностима и предиспозицијама детета, а што би олакшало одлуку у одабиру будућег занимања.

Кроз Школски пројекат ученици би развијали активан приступ у стицању и повезивању различитих знања (теорија) и искустава (пракса), односно, на тај начин би били у прилици да прате своју образовну еволуцију и дефинишу свој идентитет, као и да науче  да вреднују и чувају свој рад.

Посета привредника основним школама у оквиру пројектне наставе, такође би била драгоцена деци и родитељима у проширивању њихових погледа  у односу на могућности и потребе даљег образовања.“ Школски пројекат – моја каријера“ је назив активности у оквиру средњошколског образовања (средњим стручним школама и гимназијама) који би као континуирана пројектна активност у односу на основношколски пројекат био реализован у школама и осталим заинтересованим субјектима (привреда, локална самоуправа, културне институције, невладине организације, итд.).  На тај начин, кроз већи број различитих континуираних образовних обука у оквиру пројектних активности у основној и средњим школама, омогућио би се перманентни развој знања и вештина младих и стицање искустава и њихово умрежавање  кроз различите области а у складу са потребама привреде.

Циљ и улога Школског пројекта формулисан је тако да се сазнајни и радни приступи младих усмере у правцу системског и процесног мишљења, као и стицања одговорности и дисциплине у односу на прихватање и разраду идеја и предузетништва, без којих није могуће начинити одрживим подршку и развој националног иновационог система.

Ученик би на крају основношколског образовања поред сведочанства из школе понео и свој идејни пројекат. На овај начин ученик не би био вреднован само кроз општи успех, већ би постао препознатљив и идентификован и по сфери интересовања исказаној у оквиру Школског пројекта. Активности и задаци у оквиру Школског пројекта би подразумевали како самостални рад, тако рад у пару и тимски рад, а потом и умрежавање на бази изабране теме са осталим ученицима у својој и другим школама. Након тога, умрежавање би се ширило између школа, општина, градова а успешан рад (појединачни или тимски) у оквиру Школског пројекта био би на адекватне начине представљен широј јавности и награђен (награда „ Најбољи школски пројекат“).

Основу Школског пројекта чини развој креативног и критичког мишљења у погледу избора, приступа и изучавања умрежених тема, а што у основи има препознавање и реализацију својих идеја.

Троделним системом, који би на горе наведен начин обезбедио квалитет дуалном образовању, кроз преносни наставни предмет Школски пројекат обезбедио би се континуитет у погледу вертикалног напредовања ученика (из разреда у разред), док би синтезни карактер слободног одабира и прожимања различитих наставних садржаја обезбедио ширину у погледу хоризонталног напредовања ученика (повезивања наставних садржаја у оквиру једне школске године).

Троделни систем образовања представља оригинално решење, које даје подршку систему дуалног образовања у једном важном проблему који није решен ни у једном од европских образовних система.

Школским пројектом би такође било омогућено успостављање националне базе података која би указала на интересовања деце усклађеним са потребама привреде, будућих грађана, у погледу њихових интересовања и оспособљености за реализацију креативног и критичког мишљења, што свакако представља изузетан потенцијал за стратешко управљање развојем културе, привреде и јачања националног умрежавања.

Овакав систем био би доступан свој деци у систему основношколског и средњег  образовања (средње стручне школе и гимназије), који свакако мења свест о вредновању и стицању функционалног спрам репродуктивног знања које је до сада било актуелно кроз предметну подељеност без идеје за интеграцију различитих садржаја.