Родитељи неће плаћати 1.500 евра
Преузето са: Danas
У Министарству просвете за Данас објашњавају да је министар просвете Младен Шарчевић поменуо новчано кажњавање за неоправдане изостанке само као један од многобројних примера како се може појачати улога родитеља у основним и средњим школама, али да су поједини медији његову изјаву погрешно интерпретирали. Овакав вид санкције за родитеље чија деца неоправдано изостају из школе није новина нити изум, јер се годинама примењује у многим европским земљама попут Француске, Велике Британије и Пољске, наводе у Министарству просвете.
Министар је у склопу најаве да се улога родитеља у школи мора повећати рекао и да ће истовремено од Министарства за рад и социјална питања тражити да се постави питање одговорности породица ученика који беже са часова.
– У свету се за то зна цена: 20 изостанака једнако 1.500 евра. Па да видите како ће да се смањи изостајање. То сам применио у својој школи и дало је успеха – рекао је Шарчевић.
У Образовном систему “Руђер Бошковић”, одакле је дошао министар, објашњавају да за неоправдано изостајање нису предвиђене конкретне новчане казне већ раскид уговора уколико ученик направи више од 25 изостанака, што је лимит утврђен Законом о основама система образовања и васпитања.
– Досад ту меру нисмо применили, али смо схватили да, ако бисмо увели новчане казне, родитељи би их платити и деца би вероватно наставила по старом. Тиме не бисмо ништа добили. Отишли смо и корак даље. Правилником смо ограничили број оправданих изостанака, како се не би дешавало да породице због неких личних разлога продуже распуст након што почне школска година, а ми кренемо са озбиљним радом и учењем. Тиме такође желимо да спречимо да ђаци уче кампањски и само формално зараде оцену, јер наши ученици полажу тестове знања из базичних предмета током школске године – каже генерални менаџер Драган Штулић, напомињући да је број оправданих изостанака у току школске године ограничен на 100, али да се појединим ученицима, који се професионално баве спортом или неком другом активношћу излази у сусрет и прави план надокнаде ако пређу тај број. Он наводи да оваква правила нису уведена декретом и да је требало времена да их прихвате и ученици и њихови родитељи, тако да сада дају резултате.
У државним школама немају ништа против идеје да се уведе новчана санкција за родитеље чија деца беже са часова, али указују да је много већи проблем оправдано изостајање.
– Наравно да код нас неће бити казна 1.500 евра, али када би била и 1.000 динара и родитељи знали да постоји санкција, верујем да би то помогло да се број неоправданих изостанака смањи. Родитељ треба да прати дете, не због закона већ зато што мора да брине о потомству – каже за Данас Милан Бајић, директор ОШ “Јосиф Панчић”.
Он истиче да су школе у многим случајевима немоћне да се изборе са неоправданим изостајањем и да казне, попут смањења оцене из владања или укора немају нарочитог смисла, те да је најважније да се делује превентивно. Он каже да се дешавало да се ученик и по осам дана не појави на настави, а да родитељи то не знају. Изостајање је, додаје, много присутније у старијим разредима.
Љиљана Ђокић, директорка гимназије “Свети Сава”, указује да се са оправданим изостајањем са часова годинама уназад манипулише.
– Деца седе кући и припремају се, родитељи плаћају приватне професоре, уместо да редовно долазе у школу и иду на допунску наставу, где је то могуће. Ако родитељи то хоће, њихова деца би требало да буду ванредни ученици. На Западу има добрих примера како се школе боре са неоправданим изостајањем. Код нас би казна од 1.500 евра била превелика, али је сигурно да се одговорност родитеља мора повећати – сматра Ђокићева.
Последњи расположиви подаци инспекцијског прегледа из 2014. показују да су ученици основних школа у Србији имали у просеку 43 оправдана изостанка и четири неоправдана. У средњим школама ситуација је дупло гора – сваки средњошколац је забележио чак по 90 оправданих и девет неоправданих изостанака, што практично значи да није био на настави три недеље.
Да су наши ђаци „лошег здравља“, сведоче не само бројна лекарска оправдања већ и писмене потврде њихових родитеља, у којима се одсуствовање са наставе најчешће образлаже „боловима у глави и стомаку“. Иза ових измишљених болести крије се изостајање са школских часова због ненаучених лекција, писмених и контролних задатака, али и досаде и незаинтересованости за школу. У којим случајевима је изјава родитеља довољна за правдање изостанака зависи од саме школе, која ово питање уређује интерним правилником.