ЋИРИЛИЦА | LATINICA

Ружић на свечаности поводом 214 година Универзитета у Београду

Универзитет у Београду, 214 година касније, школује више од трећине академаца у Србији. Његов развој био је у складу са потребама друштва и у том смислу, уз аутономију универзитета која је велика вредност нашег образовног система, важна је синергија државе и универзитета, како би заједно унапређивали систем, очували квалитет образовања и учинили га доступним сваком грађанину“, рекао је први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић на свечаности поводом 204. година од оснивања београдског Универзитета.

Министар је истакао да је Универзитет у Београду препознат и као водећа самостална високошколска установа у региону, а заузима и значајно место на светском нивоу.

Универзитет у Београду ове године је поправио пласман на Шангајској листи и поново се налази међу 500 најбољих високошколских установа у свету, што је бољи резултат него лане када је био између 501. и 600. места“ рекао је Ружић.

Он је рекао да је стратешко опредељење Владе Србије очување и унапређивање квалитета образовања и његова већа доступност грађанима.

Због наших младих, због будућности наше земље, настављамо са значајним улагањима у инфраструктуру у високом образовању. Биће изграђене нове зграде за Географски факултет и Факултет безбедности, нова зграда у оквиру кампуса техничких факултета, као и зграда Биолошког факултета у оквиру планираног кампуса БИО 4. Такође, завршићемо зграду Ботаничке баште у оквиру Биолошког факултета. У плану је решавање проблема простора Математичког факултета, као и завршетак доградње Факултета политичких наука. А пре неколико месеци је отворена и нова зграда Факултета организационих наука“, навео је министар и истакао да оваквих систематских улагања у београдски, али и друге универзитетске центре није било последњих 30 година.

Универзитет у Београду обележава данас, 13. септембра, 214. годину од оснивања београдског Универзитета, као знак сећања на почетак наставе на Високој школи коју је основао Доситеј Обрадовић 1808. године, с циљем да образује будуће државне чиновнике. Две године касније, Доситеј отвара Богословију, а након што Турци пале импозантну библиотеку Београдског училишта 1813. године, уследило је повлачење Високе школе у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године. Лицеј је премештен у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу. Универзитет у Београду се, од малог језгра са 20 студената, колико их је било 1808. године, непрекидно развијао, тако да данас у свом саставу има 31 факултет, 11 научних института, Универзитетску библиотеку и 11 центара, око 93.000 студената и готово 7.000 наставника, истраживача и сарадника, који чине највећи део научно-образовног потенцијала Србије.

Loading